Како је прошао август 2026
После умереног јула 2026. је дошао август. У Херцеговину је донео цео месец са температуром преко 35 °C. А кише као да није ни било, само 0,4 mm. Подгорица је имала 30 таквих дана без капи кише у августу. Ево како је изгледао август 2026 на репрезентативним локацијама.

Десет поља, шест земаља, значајне разлике.
На две локације из Неготина, дванаест врелих дана на једном пољу, седам на другом. На једном 24,0 mm кише, на другом 7,8.
Са оволиким разликама у истом виногорју, просек не описује ниједно од њих.
Али ни ови бројеви не говоре какве су последице. То зависи од нечег другог. И о томе је остатак текста.
Колико је врелих дана ваш виноград претрпео?
Александровац: топлије са мање последица
Август 2026. је у Жупи био најтоплији у последње три године. Двадесет два дана преко 35 °C, наспрам шеснаест у 2024.
Али шарак је ове године био 14. августа. Дванаест дана касније него 2024. Хладније пролеће је успорило лозу.
Од тих двадесет два врела дана, после шарка их је било дванаест. Пре две године их је после шарка било петнаест. Пролећни заостатак је мало ублажио утицај врелине.
Сума температура и шта се иза ње крије
Ово су две сезоне са једног поља код Сплита и једног поља на Фрушкој гори који показују податке од 1. јануара до 31. августа.

У Сплиту, разлика у суми топлоте је 1,4%. По броју који сви гледамо, то је иста година. А једна је имала четири врела дана, друга тридесет девет.
Исто се види и на Фрушкој гори, само обрнуто. Сезона 2026. је имала мање укупне топлоте него 2024 (1626 наспрам 1805 GDD), око 9% мање. А имала је исто врелих дана по шеснаест, али у августу 13 наспрам 9.
Како година са мање укупне топлоте може имати више врелих дана баш у августу? Тако што збир не говори како је топлота била распоређена кроз сезону. Једна година може имати мање топлоте укупно, а више екстремно топлих дана у кратком периоду.
Мање топлоте укупно не значи мање екстремних услова. Битно је када!
Како се рачунају суме температура можете погледати у тексту о утицају температуре на раст биљака.
Иста топлота, две различите штете – Сплит
2024. је топлота дошла ноћу. Средњи дневни максимум 26,8 °C, средњи ноћни минимум 19,5 °C, седамдесет три ноћи које се нису спустиле испод двадесет. Млаки дани, ноћи без одмора.
2025. је дошла дању. Максимум 30,1 °C, минимум 17,6 °C. Врели врхови, али ноћи су се хладиле.
Врео дан прави штету коју видите. Бобица се прегреје, на осунчаној страни грозда се појави ожеготина, а фотосинтеза се поподне једноставно угаси, лист затвори стоме да не изгуби воду и престане да ради. То приметите исто вече кад прођете кроз виноград.
Топла ноћ често не оставља одмах видљив траг. Лоза ноћу дише, и што је ноћ топлија то брже. А оно што прво троши је јабучна киселина у бобици.

Овде вреди застати на једној ствари која се ретко помиње. У грожђу су две главне киселине, јабучна и винска, и не понашају се исто. Винска је метаболички стабилна, бобица је практично не дира. Јабучна је гориво: како температура расте, респираторна потрошња јабучне киселине убрзава се, нарочито при високим температурама.
Више о киселинама можете да прочитате у тексту о киселинама.
Зато после вреле сезоне не губите „киселину“ равномерно. Губите једну од две. Вино остане са винском киселином и без јабучне, укупна киселост падне мање него што бисте очекивали, а pH ипак скочи. А у чаши се то осети као равно вино које по анализи не изгледа тако лоше.
А колико је све то заиста штета, зависи од тога шта је посађено.
Црљенак је далматинска сорта, прилагођена топлијим условима у којима су тропске ноћи знатно чешће. То је клима у којој је настао и у којој је вековима биран. Тамјаника у Жупи има знатно хладније ноћи и разлику дана и ноћи од преко петнаест степени. Код ароматичних сорти попут Тамјанике, топлије ноћи могу бити посебно проблематичне за очување арома и киселина.
Шарак је прекидач
Постоји и други сат, поред дана и ноћи: где је лоза била у сезони кад је топлота стигла.
Шарак није само тренутак када грожђе мења боју. То је тренутак када бобица мења посао. До тада расте: дели ћелије, прима воду, гради киселине. Од тада зри: престаје да расте, прима шећер, разграђује хлорофил, а код црних сорти почиње да ствара антоцијане.
Са том променом иде и једна хидраулична. До шарка бобица је прикључена на водовод. Вода улази ксилемом, директно из чокота, и оно што испари током врелог дана може да се надокнади током ноћи. После шарка допринос ксилема нагло опада, док флоем постаје доминантан пут којим у бобицу стижу шећери и вода. Али флоем не реагује на то колико воде има у земљишту. Зато бобица у зрењу више није хидраулички повезана са чокотом на исти начин као пре шарка.
Зато иста врућина пре и после шарка нису исти догађај. Пре шарка лоза може да се извуче. После, оно што изгуби остаје изгубљено.
Две ствари које вреди знати о шарку
Прекидач је појединачан. Шарак се не дешава грозду, дешава се бобици. У истом грозду прве бобице крену и по две недеље пре последњих (зависи од сорте, климе), и свака од њих има свој датум. Зато узорак узет из једног грозда у погрешном тренутку уме да промаши зрелост целе парцеле.
Вода иде и уназад. Ксилем ради у оба смера. После шарка флоем донесе више воде него што бобици треба за раст и испаравање, и тај се вишак враћа назад у чокот. Промена односа између флоемског дотока, губитка воде и могућег повратног тока кроз ксилем утиче на водни биланс бобице током зрења.

Супротно ономе што је дуго писало у уџбеницима, ксилем се на шарку не уруши. Цев остаје читава и пролазна. Оно што нестане је разлика притиска која је воду гурала ка бобици, па доток практично престаје иако је пут и даље отворен.
Више о току воде кроз бобицу можете прочитати овде.
Практична последица је једноставна: не броји се само колико је било врелих дана у сезони. Броји се колико их је дошло после шарка.
Шта је битно знати и зашто то треба мерити
На осам поља кроз три године мерења (слика испод), број врелих дана који је пао на зрење креће се од три до четрдесет један. Ниједна од тих бројки се не види у годишњем просеку.
Подгорица је 2024. имала четрдесет један зато што је шарак био 16. јула, па је до краја августа остало четрдесет седам дана зрења. Птују је исте године остало двадесет седам.

Три ствари описују сезону боље од било ког збира
1. Датум шарка. Без њега не знате где да повучете црту, па ни шта се рачуна. А он се помера из године у годину на истом пољу и по две недеље.
2. Врели дани после шарка. Штета која се види: ожеготине, заустављено зрење, танка кожица.
3. Тропске ноћи после шарка. Штета која се не види: јабучна киселина која нестане док спавате, и pH који вас дочека у анализи.
Прогноза вам може рећи да ће бити вруће. Не може вам рећи ни да ли ће удар стићи дању или ноћу, ни да ли ће пасти пре или после шарка. А управо је то разлика између године коју памтите по ожеготинама и године коју памтите по равном вину.
Управо зато Winessense не посматра само колико је парцела била топла. Посматрамо када је топлота стигла, у којој је фази била лоза и какав је био температурни режим у самом винограду.

