Иако би прве асоцијације на најбитније факторе за раст биљака највероватније биле вода и светлост, стопа раста биљака значајно зависи и од температуре. Тачније, биљке расту као одговор на топлоту коју су акумулирале из свог окружења. А како боље приказати ту топлоту до мерењем температуре околине.
Човек је одавно овладао техникама које му омогућавају да контролише и управља температуром, нарочито у затвореним или контролисаним окружењима. Зато и не треба да чуди велика популарност стакленика и пластеника, јер нам они омогућавају да гајимо биље на почетку и крају сезона, када топлоте има мање него што је потребно за успешан раст биљака.
Иако горње тврдње делују прилично очигледно, науци је било потребно доста времена да утврди такве релације. Показано је да и температура земљишта и температура ваздуха утичу на фенолошки развој биљака. Наравно, обе ове вредности су у директној вези са годишњим добима и варијацијама које оне доносе.
Температура диктира брзину раста биљака
Температура земљишта је неопходан услов за било коју активност биљака, док температура ваздуха диктира брзину раста и темпо којим ће се биљке развијати.
Сума активних температура (енг. Growing Degree Days, GDD) је широко коришћена мера акумулације топлоте у агрономији и шире. Током протеклог века су успостављене јасне везе између начина и редоследа којим биљке расту и специфичних вредности суме активних температура. Ово се пре свега односи на биљке које узгајамо, а све уз напомену да су биљке жива бића, те ове граничне вредности нису стриктне и одступају сходно климатским зонама и другим утицајима из окружења.
Сума активних температура као важан индикатор
Сума активних температура по дефиницији представља суму средњих дневних вредности температура ваздуха током сезоне, у случају да је таква вредност већа од граничне вредности која зависи од конкретне биљке. Ова гранична вредност је последица чињенице да биљке постају активне само након што акумулирају одређену минималну вредност топлоте.
Тако на пример житарице постају активне већ изнад 5 степени Целзијуса, док винова лоза тек изнад 10 или 12 степени Целзијуса, у зависности од климатске зоне у којој се узгаја. Управо због овога се неке биљке успешно узгајају скоро на свим географијама, док друге имају врло уске регионе егзистенције.
Показано је да сума активних температура као мера раста биљака помаже у климатима у којима биљке иду у зимско мировање, али се и поред тога може користити у топлим климатима, где мировање биљака скоро не постоји и не захтева посебну пажњу.
Уз могућност да се установи вредност суме активних температура локално, баш на месту на ком биљке успевају, користећи ГДД је такође могуће закључити како биљке реагују на то окружење током периода раста и сазревања.
