Колико је важно користити локална мерења временских услова у виноградима?

Колико је важно користити локална мерења временских услова у виноградима

Разлике у температури и осталим метеоролошким параметрима између јавно доступних података и реалног стања у виноградима могу бити велике. Ако доносите одлуке на основу погрешних података, то се може одразити на род и квалитет грожђа.

У претходним текстовима показали смо какве разлике смо уочили при мерењу временских услова на блиским локацијама унутар једног винограда или скупа блиских парцела под засадима винове лозе. Да подсетимо, у виноградима винарије Винариум у кругу од 600 метара измерене су температурне разлике и до 8 степени Целзијуса.

Имајући у виду овако драстичне разлике унутар тако мале области, поставља се питање да ли се уместо локалних мерења можемо поуздати у податке са околних јавних метеоролошких станица, удаљених и по неколико километара, или на временску прогнозу. Како бисмо дали одговор на ово питање упоредићемо управо ове јавно доступне податке са конкретним подацима са терена.

Пре тога, вратимо се за тренутак у прошлост. Научници су још током 17. века схватили значај метеоролошких мерења. Прва мерења у Европи вршена су уз помоћ живиних барометра са бакарном скалом и других тада доступних мерних инструмената.

Колико је важно користити локална мерења временских услова у виноградима

Касније се у употребу уводи и термометар, направљен са уједначеном скалом и заштитом од сунца. Временом су ова мерења постала део свакодневнице и редовно се објављују у штампаним медијима, а касније и у електронским. Тако се рецимо у Србији за време балканских ратова 1912. године објављивала прва временска прогноза у дневном листу „Политика“. Са том праксом се наставило чак и током Првог светског рата.

Паралелно са мерењем разних временских параметара расла је и потреба за прогнозом временских услова. Први покушаји нумеричке прогнозе су се одиграли током друге деценије двадесетог века, док су нумерички прорачуни заживели тек после Другог светског рата, уз коришћење једног од првих рачунара ENIAC-а.

Данас су присутна и општеприхваћена три модела временске прогнозе: северноамерички модел мезоразмера (ETA), глобални систем предвиђања (GFS или MRF) и дугогодишњи модел угњеждене мреже (NGM). Сви имају своје предности и недостатке, и користе се за релативно поуздане прогнозе до 72 часа унапред.

За тачност прогнозе је кључна поузданост теренских мерења, па тако од почетка 20. века аутоматске метеоролошке станице добијају на значају. Метеоролошки подаци су подаци од јавног значаја, и са циљем обезбеђивања ових података свака земља широм света поставља и одржава мрежу јавно доступних, већином аутоматских метеоролошких станица.

Како би гарантовале што поузданија мерења, метеоролошке станице се постављају према врло стриктним условима. Мерне кућице се постављају два метра изнад земље, заштићене су металном оградом од животиња, и окренуте су према северу да би се заштитиле од директног утицаја сунчеве светлости. Мерење, правца, смера и брзине ветра је још захтевније, уз неопходност постављања мерних направа на висини од 10 метара изнад земље.

Колико је важно користити локална мерења временских услова у виноградима

Но, да се вратимо на поређење података. У релативној близини винограда винарије Винариум се налазе две јавно доступне аутоматске метеоролошке станице. Метеоролошка станица у Новом Саду се налази у равници, на удаљености од чак 24 км, док се друга налази око 4 километра даље у Черевићу, у брдовитом пределу Фрушке горе, што само додатно утиче на разлику података.

Колико је важно користити локална мерења временских услова у виноградима

Упоредили смо резултате мерења са тих јавних метеоролошких станица током јула 2021. године са мерењима из винограда Винариум које нам је обезбедила наша платформа Winessense.

Колико је важно користити локална мерења временских услова у виноградима
Колико је важно користити локална мерења временских услова у виноградима
Колико је важно користити локална мерења временских услова у виноградима

На основу приказаних резултата уочава се да се временски подаци (температура и влажност ваздуха) разликују на дневном нивоу, а посебно у периоду максималних и минималних дневних параметара. Када су у питању падавине, измерене количине се скоро увек разликују, а времена у којима долази до падавина се такође разликују у преко 60% случајева.

Слично је и са подацима из јавно доступне временске прогнозе. Стога би се са сигурношћу могло рећи да су једини тачан извор података мерења на самој локацији. Овакав закључак је посебно важан ако се узму у разматрање последице неодговарајућих података на виноградарске индексе, као што је ББЛИ који указује на опасност од појаве болести винове лозе.

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

СЛУШАМО ВАС...

Драго нам је да вас занима оно што радимо.
Одгoворићемо вам у најкраћем року.

WE ARE LISTENING...

We are pleased to hear that you are interested in what we do.
We will respond shortly