Винова лоза се већ вековима узгаја због своје јединствене способности да прикупља ароме. Вишевековни континуитет узгоја, пре свега у земљама Старог света са дугом винарском традицијом, омогућио је проналажење најбољих парцела за узгој одређених сорти. Узгајивачи вина су временом, и уз доста покушаја и промашаја, успели да нађу идеалну комбинацију сорти и поднебља у којима те сорте најбоље успевају.
Међутим, како је виноградарство добијало на значају у земљама Новог света било је неопходно осмислити алате уз помоћ којих би се на лакши начин одабрали најбољи климати и локације за одговарајуће сорте. Тако су настали виноградарски индекси.
Сума активних температура као темељ
Ови индекси се данас користе како би се проценио утицај различитих климатских фактора на узгој винове лозе. У претходним текстовима смо се бавили проценом ризика од болести кроз употребу ББЛИ, а овом приликом посматраћемо два широко коришћена климатска индекса за процену раста винове лозе: Винклеров индекс (Winkler Index – WI) и Хуглинов индекс (Huglin Index – HI). Оба ова индекса су унапређене верзије суме активних температура, прилагођене виноградарству.
Винклеров индекс су средином двадесетог века осмислили професори Америн и Винклер са универзитета Дејвис у Калифорнији, како би систематизовали климатске варијације у овој америчкој савезној држави, а све са циљем проналажења погодних места за узгој различитих винских сорти. Овај индекс се израчунава као сума активних температура са дневним минимумом од 10 степени Целзијуса током сезоне узгоја. На северној полулопти приликом овог прорачуна се сматра да сезона траје од 1. априла до 31. октобра, а на јужној од 1. октобра до 30. априла.
На овај начин, уз додатну примену усредњавања током више сезона, клима на свакој од локација је добила своју нумеричку представу. Уз то је и цео свет подељен на шест група – Винклерових зона – и исто тако су и према својим топлотним потребама класификоване и сорте грожђа.
Ослањање на податке уместо искуства
На овај начин је проблем упаривања сорти и климатских локалитета уместо вишевековног експериментисања постао једноставна алгебарска једначина. Наравно, Винклеров индекс није био савршен од самог почетка, те је од његовог појављивања усвојено више унапређења.
Вероватно најзначајније и најраспрострањеније побољшање узима у обзир и трајање дана као последицу географске ширину локације винограда. Тако је Хуглинов индекс (Huglin Index – HI), који је осмислио француски научник Пјер Хуглин крајем 1970-их, увео у једначину мултипликативну константу која зависи од географске ширине и има већу вредност на локацијама ближим половима.
И у овом случају, као и код Винклеровог индекса, индекс се рачуна као сума активних температура током сезоне, са истим температурним минимумом, али уз множење наведеном константом. Разлика је и у датумима сезоне, који су код Хуглинововог индекса од 1. априла до 30. септембра на северној и од 1. октобра до 31. марта на јужној полулопти.
Опет је кроз усредњавање током сезона и кроз примене на сорте могуће пронаћи подударности локалитета и винове лозе. Уз то, сматра се да ће Хуглинов индекс добијати на значају у будућности, а све као последица чињеница да ће мултипликативни фактор који се код њега користи моћи да ослика и утицаје климатских промена на посматране локације.
Употреба технологије поједностављује прорачуне индекса
Ова два једноставна, али моћна алата захтевају доста ручног рада да би се израчунали сваке сезоне. Стога делује да није објективно очекивати да ће виноградари, поред свих осталих обавеза, свакодневно утврђивати минимуме и максимуме температура и рачунати индексе. Једини смислен начин је потпуна аутоматизација, заснована на аутоматски измереној температури из самих винограда.
Потпуна аутоматизација прорачуна климатских индекса је само једна од предности платформи као што је Winessense. Уз то, могућност поређења прорачунатих индекса са истог места из сезоне у сезону, уз поређење различитих резултата сезона, је нешто што до сада није било могуће на једноставан и брз начин.